ponedjeljak, 19. studenoga 2012.

Nedija, 11. jedanajstoga 2012.

MOLITVA ZA ŠIBENIK
(u osan vapaja)

Ne daj, Bože,
da ga jopet uzmu.
Dozovi upomoć
Damjana i Kuzmu*.

Dozovi, ako zatriba,
Mijovila i Jakova,
zovni, Bože, svakoga,
da ga jopet ne uzmu.

Ne daj ni divjaku**,
da je siču iz obisti,
sori odma svakoga
naše ko bi pojisti.

Ne daj nikom njanci
gonjaje i panje,
sve je oto naše,
ništa nije za nje.

Potiraj ih, Bože,
pa da odu svojin puton.
Onog šta in pomaže,
nek svit zove sluton.

Ako nemaš vrimena,
daj nan odrišene ruke,
pa ćemo s po muke
spasti korenje do simena.

Nek naš svit ziđa
novi Šibenik. Neka ga
od Prukjana do Krapnja
ziđa, neka naš.

Kakvi smo – takvi smo.
Ima nas i janjaca,
a i koji su ki prase.
Ma, pušti nas sve s miron,

da ne damo na se.
_____________________

*Njih dva da su digli prvu tamošnju crkvu, povr koje je poslin naresla prilipa Gospa vanka grada, pa ćemo se, eto, ode i njih jedan tren sititi

**Najlipše smokve-divjake u gradu restu iz golih zida po Docu, pa ćemo se i njih ode sititi, da nan ne zamiru

Gori, na Kaštelu je sve počelo, gori će se i svršiti

Nema komentara:

Objavi komentar